Trakcija predstavlja bezbolnu tehniku lečenja koja se najčešće koristi kod pacijenata sa lumbalnim i cervikalnim sindromom.
Trakcija počinje nekoliko dana nakon akutnog napada bolova. Njom istežemo kičmeni stub i pripadajuće mišiće i ligamente, povećava se međupršljenski prostor te time bitno smanjuje ili potpuno uklanja pritisak na nervne strukture (prema nekim radiografskim istraživanjima, trakcionom silom povećavaju se međupršljenski prostori za 1,5-2,5mm).
Terapija se provodi na trakcijskom stolu i kompjuteriziranom uređaju koji garantuje maksimalnu učinkovitost. Mehanizam delovanja trakcije baziran je na povečanju intervertebralnog prostora koji zavisi od sile istezanja, čime se značajno smanjuje ili u potpunosti otklanja kontakt diska, korena živca ili krvnih sudova. Zahvaljujući ovome, unutar pogođenog dela kičmenog stuba, stvara se veliki podpritisak koji aspirira (usisa) jezgro diska koje je izašlo kroz fibrozni omotač.
Veliku, gotovo presudnu, ulogu u ovome ima zadnja uzdužna veza (lig. longitudinale posterius) koja istežući se odvaja herniju od živca, a time zapravo bolovi prestaju.
Ekstenzija vratne kičme izvodi se u ležećem ili sedećem položaju. Fiksira se glava pomoću Glisonove omče i rameni pojas. Rameni pojas ne sme da se fiksira ispod pazuha zbog opasnosti od oštećenja pleksusa brahijalisa. Trakcija se vrši u položaju fleksije od 20° do 30 °, jer u tom položaju ne postoji opasnost od oštećenja kičmene moždine, a postiže se veće proširenje intervertebralnih otvora. Trakcija u položaju hiperekstenzije može da izazove izbočenje žutih ligamenata u kičmeni kanal i pritisak na kičmenu moždinu.
Ekstenzija lumbalne kičme obično se izvodi u ležećem položaju na leđima, pri čemu su noge fieksirane u kukovima i kolenima, a potkolenice postavljene na posebnu platformu koja može da se pomera. U ovom položaju postiže se izravnanje lumbalne lordoze i relaksacija paravertebralne muskulature. Pomoću pojaseva fiksiraju se grudni koš i karlica za dve susedne ploče. Razmicanjem ploča isteže se lumbalna kičma.
Poznate su i druge vrste ekstenzije lumbalne kičme: horizontalna ekstenzija na trbuhu, vertikalna ekstenzija, ekstenzija na strmoj ravni, ekstenzija u položaju laterofleksije, laterorotacije i dr.
Takođe, postoje i podvodne trakcije, gde se toplom vodom dodatno deluje na opuštanje paravertebralne musculature.
Ekstenzija može biti:
– trajna – primenjuje se u krevetu i traje nekoliko časova
– kontinuirana – primenjuje se neprekidno s istom trakcionom silom
– intermitentna – primenjuje se u intervalima,pri čemu imamo fazu trakcije i fazu odmora
– sukcesivno-progresivna – to je intermitentna trakcija pri kojoj se trakciona sila povećava sukcesivno, tokom svake sledeće aktivne faze.
Elemente doziranja čine veličina trakcione sile i trajanje procedure. Razni autori primenjuju različitu trakcionu silu: za lumbalnu kičmu od 200 do 500N, čak i do 900 N (!); za cervikalnu od 10 do 150 N. Trakciona sila zavisi od toga da li je bolni sindrom akutan ili hroničan. Kod akutnog sindroma primenjuje se manja sila, kod hroničnog – veća.
Intermitentna trakcija primenjuje se s većom silom od kontinuirane.
Trajanje procedure je različito i zavisi od vrste trakcije i primenjene sile. Trajna ekstenzija na krevetu primenjuje se s malom silom i može da traje nekoliko časova. Lumbalna ekstenzija traje od 10 do 30 min, a cervikalna od 5 do 15 min.
Lečenje se sastoji od 10 do 20 procedura, koje se primenjuju svakog dana. Ako ni posle 7 do 8 procedura ne nastupi nikakav efekat, ekstenzija se prekida.
Najčešće se preporučuje 10- 12 procedura.
Da bismo pristupili terapiji trakcijom, neophodno je dobro dijagnostikovati uzrok bola.
Kontraindikacije za primenu trakcije su:
-teška diskushernija, kod koje postoji indikacija za operaeiju;
– tuberkulozni spondilitis;
– tumori;
– frakture;
– izražena osteoporoza;
– Šojermanova bolest;
– ingvinalna i skrotalna hemija;
– teža srčana i plućna oboljenja;
– tudnoća.
Kao uvod primenjuju se procedure s relaksantnim i analgetičkim dejstvom (termoterapija, infracrveni zraci, kratki talasi, ultrazvuk i dr.). Trakcija treba da deluje samo na cervikalnu, odnosno lumbalnu kičmu. To se postiže pravilnom fiksacijom najbližih segmenata – glave i ramena, odnosno grudnog koša i karlice.
Trakciona sila se povećava postepeno. Naglo povećanje deluje nadražajno na proprioreceptore i povećava spazam paravertebralne muskulature. Zbog kompresije fiksacionog pojasa na grudni koš, može da se javi otežano disanje i prekordijalni bolovi. Takođe mogu da se pojačaju postojeći bolovi i da nastupi pogoršanje, ako je tehnika nepravilno primenjena ili ako je indikacija nepravilno postavljena.
Procedura se završava tako što se trakciona sila postepeno smanjuje i fiksacija postepeno skida. Bolesnik ostaje da leži na stolu 20 do 30 min u istom položaju u kome je trakcija vršena.
Dijagnoze koje se najuspešnije leče trakcijom su:
- prolaps i protruzija diska sa svim neurološkim deficitima (ishialgija, brahijalgija…)
2. spondilolisteza
3. pojačana napetost mišića oko kičmenog stuba (spazam PVM)
4. lumbago
5. skolioze, kifoze