Fizio za kengure: „Hau du ju du?“ (deo 2.)

Fizio za kengure: „Hau du ju du?“ (deo 2.)
0 12 April 2017

Iz ove perspektive posle nekog vremena provedenog u Australiji mogu slobodno da zaključim da je jezik možda najbitnija stvar za nekog ko želi da se doseli ovde, kako u formalnom tako i u praktičnom smislu.

Kao zemlja koja je načelno zemlja imigracije, Australija je skup praktično svih nacionalnosti i religija sveta. Neki su više zastupljeni, neki manje, ali svako ovde traži svoje mesto pod suncem. Imao sam prilike sresti ljude koji su se doselili ovde pre deset, dvadeset godina, a da sam ipak imao problema razumeti ih. Obično su to ljudi u srednjim ili starijim godinama koji preterano ne stupaju u interakciju sa okolinom ili osobe kojima je maternji jezik i dalje najviše zastupljen u svakodnevnom govoru. S druge strane, mlađi se lakše adaptiraju, prihvate i sleng pa samim tim spremniji su za interakciju sa okolinom. Ukoliko su druga generacija imigranata rođeni u Australiji engleski jezik im je takav da i njih u početku jedva razumeh.

Onda se zapita čovek u čemu je fora, ne razumeš imigrante, ne razumeš domaće. Stvar je u tome da australijski engleski je sve ono što gledate da izbegnete kada ga učite. Naglasci iz raznih delova zemlje i socijalnih grupa mogu vas potpuno ostaviti bez teksta da pomislite da ste na pogrešnu stranu planete bačeni. Australijanci obožavaju skraćenice, a i kad ih još ukombinujete sa lošom gramatikom ponekad dođe vam da iskočite iz cipela. Kao da ste sav trud i novac potrošen na učenje jezika proćerdali.

Vremenom naučite opšta mesta, lokalni sleng, intonaciju, kako i gde gutaju slova ili čitave reči i krene samo od sebe. Jasno vam je da u bar prvih godinu dana iz aviona će moći da primete da niste lokalac. Ljudi koje sam ja do sad sreo su više fokusirani na fluentnost mog engleskog nego da čuju kako zvuči srpsko-hrvatski ili kako ga već ko voli zvati. Urnebesno je slušati kako izgovaraju moje ime i prezime ili bilo šta što im date da vežbaju. O psovanju nećemo ovaj put, bilo je i tog. Tražili su mi, šta ću.

Fluentnost i uopšte nivo služenja engleskim jezikom je prvi tehnički preduslov da se domognete Australije. S obzirom da govorim iz perspektive medicinskog radnika, meni je engleski jezik bio uslov i za aplikaciju za nostrifikovanje diplome kao i za dobijanje profesionalne licence za rad u zdravstvu. U međuvremenu jezički test za nostrifikovanje diplome kao kriterijum je izbačen. Prolazite kroz proces i njih ne interesuje kako ćete se snaći. Ukoliko vam jezik nije dovoljno dobar, nećete dobiti prolaznu ocenu, samim tim ni biti u prilici da radite s pacijentima i zbog jezičkog nesporazuma napravite grešku.

Od testova koji su podobni za apliciranje za licencu su IELTS (International English Language Test System) i to Academic modul, OET (Occupational English Test), PTE Academic (Pearson Test of English Academic) i TOEFL iBT (Test of English as a Foreign Language internet-based test). Bez obzira koji test odaberete za položiti proći ćete procenu upotrebe jezika u slušanju, čitanju, pisanju i govoru. IELTS kriterijum je ocena najmanje 7.0 iz sve četiri komponente, OET podrazumeva najnižu ocenu B na svakoj komponenti, PTE najmanje 65 bodova po komponenti i TOEFL minimum 24 za pisanje, 24 za čitanje, 27 za pisanje i 23 za govor. Ukoliko padnete na nekoj komponenti i polažete test ponovo u roku od šest meseci pa dobijete neophodnu ocenu, ali na nekoj drugoj komponenti na žalost podbacite, dozvoljava se kombinovanje rezultata dva testa. Testovi od dana polaganja su validni dve godine što vam daje prostor da završite, ako ne celu proceduru onda bar dobar deo nje.

IELTS test je među aplikantima možda najpopularniji. Za njega je na prostoru bivše Jugoslavije zadužen Britanski Savet (British Council). Polaže se u najvećem broju slučajeva u jednom danu. Izuzeci su kada je prijavljenih kandidata jako puno i ne postoje tehnički uslovi da se obavi odjednom. Svi kandidati koji polažu dati modul taj dan su u istoj prostoriji i rade identične stvari. U prostoriju se ne unosi ništa osim možda flašice vode, čokoladice i lične karte ili pasoša. Sve ostalo potrebno za test dobijete od moderatora ispita.

Prva komponenta na testu je slušanje. Sastoji se iz više dijaloga između dve ili više osoba snimljenih u odgovarajućem formatu to jest situaciji. Vaš zadatak je da slušajući dijalog u toku trideset minuta odgovorite na pitanja koja se nalaze na listu papira ispred vas. Za ispunjavanje kartona za odgovore dobijete dodatnih deset minuta na raspolaganju. U toku komponente nije dozvoljeno oglašavanje, odlazak do toaleta ili bilo kakvo drugo ometanje ostalih kandidata. Tek kada se završi određena komponenta možete otići do toaleta ili izaći, ali u pratnji nekog od moderatora. Naravno kašnjenje na narednu komponentu ide na vašu štetu, stoga pametno birate momenat. Slušanje se uvek pokaže kao ne preterano teško za uraditi.

Naredna komponenta je čitanje gde u roku od sat vremena imate zadatak iz tri teksta različite složenosti da povadite odgovore na pitanja sa posebnog lista papira. Tekstovi su iz različitih oblasti i preuzeti iz stvarnih pisanih glasila. Na kraju ove komponente ne postoji dodatno vreme za ispunjavanje kartona za odgovore i kada sat otkuca pun sat prestajete sa radom. Ovaj zadatak se po pravilu pokaže svima najlakši.

Komponenta koja sledi jeste pisanje i sastoji se od dva neophodna eseja. Prvi se piše u formi opisa datog grafikona, šeme, crteža, skice ili nekog drugog grafičkog prikaza u dužini od 150 reči. Drugi esej dužine 250 reči je tekst koji sastavljate na odredjenu datu temu. Tema je opšteg tipa na koju svako ima šta reći, reč ili dve i neophodno je da date svoje mišljenje i jasno obrazloženje kojim podupirete tvrdnju i koji joj mogu biti nedostaci. Oba eseja treba da imaju određenu strukturu i ukoliko je ne poštujete po pravilu ne dobijete visoku ocenu. Pisanje je u celom testu najteže i ukoliko kandidat polaže uzastopce više puta to je po pravilu zbog ove komponente. Lično, polagao sam pet puta, uz ogradu da su prva četiri pokušaja u odnosu na peti na vremenskoj distanci od 5 godina. U međuvremenu mi je pao entuzijazam, desilo se upisivanje fakulteta i tek po diplomiranju sam pre apliciranja za nostrifikaciju diplome dobio neophodan skor.

Nakon ovoga imate „malu“ pauzu koja može biti od dva do pet sati jer vam je preostao samo još dijalog sa ispitivačem. U toj pauzi obavite toalet, jedete, stignete da se iznervirate dvaput na osnovu razgovora sa ostalim kandidatima misleći da ste omanuli u odnosu na ono što oni kažu da su uradili i polako vam raste tenzija iščekujući kraj. Na red za ispitivanje dolazite po unapred utvrđenom redosledu i ukoliko niste iz Beograda, na primer, četvrtu komponentu ćete imati isti dan. U slučaju da ima previše kandidata može se desiti da budete raspoređeni za sledeći dan da završite test.

Poslednja komponenta je dijalog sa ispitivačem koji ne traje duže od 15 minuta. U prostoriji ste samo vi i ispitivač i u nju ne unosite ništa osim dokumenta za identifikaciju. Nakon kratkog neformalnog predstavljanja ispitivač traži i od vas da se predstavite i onda pristupate zadatku. Imate pravo na list papira i olovku ukoliko vam zatreba, ali najčešće vam je strpljenje i koncentracija na staklenim nogama da ni ne znate šta da napišete na papiru. Učestvujete u unapred strukturiranom razgovoru koji je u formi odgovaranja na pitanja, kratkog monologa na zadatu temu i diskusije. Ispitivači su uvek ljubazni, vrlo vas podržavaju i stimulišu neverbalno da izvučete iz sebe maksimum, ali ne izlaze iz zadatih pravila ispita i ne krše ih. Celokupan razgovor se snima i kasnije snimak služi za davanje objektivne ocene. Ocenu nikad ne saznajete na licu mesta niti možete dobiti komentar kako ste se pokazali.

Na kraju svega vučete se kući kao krepano mače, gladni, žedni, pospani i srećni da se završilo pa kakvi god rezultati bili. Svoj skor na testu dobijete posle 14 kalendarskih dana logujući se sa svojom šifrom kandidata na sajt Britanskog Saveta, a nekoliko dana posle to isto dobijete pismeno na kućnu adresu i kopiju prilažete u svim kasnijim fazama procesa. Rezultate ne možete krivotvoriti jer su jedinstveni, sa šifrom i sve institucije kojima je test kriterijum provere ono što ste im poslali kod Britanskog Saveta. Ukoliko se ne slažete sa dobijenim skorom možete podneti zahtev za ponovo ocenjivanje testa i taj zahtev košta 50% cene testa. Ukoliko se pokaže da ste zakinuti greškom za određenu ocenu novac za reviziju vam se refundira u potpunosti. Trenutno (13. april 2017.) cena IELTS testa je 22.000 dinara što je 178 eura po trenutnom kursu i prvi slobodan termin je 25. maj što znači da se čeka bar mesec i po dana.

Procedura aplikacije za vizu (radnu) traži solidno niže ocene na jezičkim testovima (IELTS na primer samo 4.5 iz svake od komponenti), ali s obzirom da je jedan od kriterijuma za vizu posedovanje profesionalne licence onda to sve pada u vodu i gore navedeni minimalni skorovi su nešto što treba dostići pre svake dalje papirologije.

U konkretnom radu s pacijentima neophodno vam je bezgranično strpljenje jer nisu svi sa istim verbalnim veštinama, lične razlike u opisivanju problema su značajne, lični  odnos prema bolu, trpljenju i onome što se kvalifikuje kao normalno ili pak kao problem.

I za kraj… ono što me učvrstilo u ovoj odluci da dođem je to što bez obzira kakav dan imao taj neko ko mi dolazi kao pacijent, kolega ili prolaznik uvek je ljubazan i pozdravlja iako vas ne poznaje. Formalni odnos prema korisniku vaših usluga mora biti besprekoran. Nekolegijalno, vulgarno, neprimereno i svako drugo pogrešno ponašanje prema pacijetu se plaća procentom od plate ili gubitkom posla. Ne postoji scenario u kome će vas daviti da nešto objasnite, pokažete ili ostavite nedorečeno. Morate biti jasni, kratki, konkretni, tačni i pre svega eksplicitni. Ukoliko nešto nije deo vašeg delokruga rada ni ne pomišljate da se upustite u davanje saveta.

Ovde se hvala, izvinite i molim koriste obilato bez zadrške. Ispočetka mi se činilo preteranim međutim posle nekog vremena to je nešto što vam zaista popravi dan.

 

Do narednog čitanja pozdravlja vas fizio za kengure.

Svako dobro!

 

S.Ristić

Novi Južni Vels