SMRZNUTO RAME

SMRZNUTO RAME
0 27 February 2017

Rame kao najpokretniji zglob u našem telu često je mesto bola, povreda i ograničene pokretljivosti.
Jedan od entiteta koji zaslužuje pažnju jeste SMRZNUTO RAME(Frozen shoulder). Radi se o adhezivnom kapsulitisu koji prolazi kroz nekoliko faza:

1. Fazu smrzavanja ( koja može trajati od 6 nedelja do 2 meseca)- u kojoj dolazi do progresivnog smanjenja obima pokreta i povecanja bolnosti ramenog zgloba…
2.Smrznuto rame ( od 4 do 6 meseci)- često u ovoj fazi ograničenja su tolika da utiču na aktivnosti dnevnog života
3.Fazu odmrzavanja ( koja može trajati od 6 meseci do čak 2 godine)- u ovoj fazi dolazi do postepenog vraćanja obima pokreta i smanjenja bola

Interesantno je da se tačan uzrok ovog stanja ne zna, postoje više teorija o nastanku i mnogo podeljenih mišljenja o tome.
Ono što se do sada zna jeste da ovo stanje češće zahvata ženski pol, iako je velika incidenca i u muškoj populaciji.
Takođe, najčešća grupa obolelih je u rasponu dobi od 40- 60 godina.
Povećana je verovatnoća za nastanak smrznutog ramena nakon operacija koje zahtevaju mirovanje ruke, zatim povreda samog ramena, pušenje i dijabetes su takođe faktori koji utiču na nastanak adhezivnog kapsulitisa.

Primarni proces jeste u zglobnoj kapsuli koja se bogati tkivom sličnom ožiljku i postaje manje elastična i na taj način ograničava pokrete u ramenu. Bol koji se javlja najčešće je poreklom od upale zglobne kapsule koji se kasnije širi i na okolne tetive i ligamente što intenzivira bolove i dodatno ograničava pokretljivost ramena.

Postavljanje dijagnoze najčešće nije problem, bolna i ograničena kako aktivna, tako i pasivna pokretljivost uz radiološke pretrage dovoljan je znak za postavljanje dijagnoze.

Jedan od velikih problema kod ovih pacijenata predstavlja nedostatak sna, zbog bolova koji se intenziviraju noću. U tim situacijama pacijenta treba edukovati i savetovati mu spavanje u polusedećem/sedećem položaju jer je tada najmanji pritisak na vaskularne  strukture  i nerve u tom području. Spavanje sa rukom ispod i iznad glave treba u potpunosti izbaciti jer određeni mišići tada dobijaju minimum kiseonika.

Lečenje se sprovodi medikamentima, fizikalnom terapijom, retko operativno.

Od lekova najčešće se daju NSAIL (Nesteroidni antinflamatorni lekovi), često se pokušava bol smanjiti i lokalnim intramuskularnim injekcijama, kao i injekcija u sam zglob (intraartikularno). Terapija kortizonom (sintetički hormon) koji se aplikuje intraartikularno, iako vrlo efikasna terapija za smanjenje bola ne preporučuje se kao dugotrajna terapija zbog ozbiljnih neželjenih dejstava.

Fizikalnim procedurama pokušava se smanjiti bol i rameni zglob pripremiti za kineziterapijski tretman. Najčešće se primenjuju: krioterapija, elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvuk, a u poslednje vreme sve više se koristi i terapija radijalnim talasima.

Ipak nezaobilazni i centralni deo zauzima kineziterapija.

Kineziterapijski program sastoji se od vežbi za povećanje obima pokreta. Česta preporuka ortopeda je da se sa pokretima ne ide preko 90° u ramenom zglobu ( ukoliko je ograničenje ispod ovog opsega pokreta), zbog prirode oboljenja, kao i u činjenici da je taj obim zadovoljavajuć za obavljanje ADŽ-a.
U zavisnosti od zahvaćenosti, bolnosti, faze u kojoj se nalazi ovo stanje, fizioterapeut će se odlučiti za tehniku i vrstu vežbi koju će koristiti u cilju smanjenja bola, održavanja i povećavanja obima pokreta, kao i snage mišića.
Treba obratiti pažnju na mišiće ramenog pojasa, mišiće ledja i vrata, kao i ruke u celini jer zbog smanjene pokretljivosti ramena, trpe svi susedni segmenti.

Dobar kineziterapijski tretman preduslov je za funkcionalnost pacijenta i njegov oporavak.

Posted in aktuelnosti